Category: Animals
Created by: marija.horvat
Number of Blossarys: 21
Serbian (SR) 
Савански орао (Акуила рапак) врло је сличан већем степском орлу. Одрасли могу бити светло жућкастосмеђи или риђи. Свиетложуте жвале иду уназад само до почетка ока, док код степског орла иду даље. Начин лета и станиште су слични као код степског орла. Дужине је 65-77 цм, распон крила 172-260 цм.
Savanski orao (Aquila rapax)vrlo je sličan većem stepskom orlu. Odrasli mogu biti svijetlo žućkastosmeđi ili riđi. Svijetložute žvale sežu unatrag samo do početka oka, dok u stepskog orla idu dalje. Način leta i stanište slični su kao kod stepskog orla. Duljine je 65-77 cm, raspon krila 172-260 cm.
Патуљасти орао (Hieraaetus pennatus) може имати три облика пребојености, сви су са црним примарним перјем и рубовима крила црним одозго и одоздо и са квадратастим неиспруганим репом. Светли облик, чешћи у Европи, има риђа леђа и предњи део крила, одоздо је бео, а поткриље му је упадљиво црно-бело. Риђи облик, углавном на Средњем истоку, одоздо је риђ, а на поткриљу му је тамносмеђа трака. Тамни облик је изразито тамносмеђ са светлим репом. Клизи са помалонадоле савијеним, угластим крилима, једри равно, испружених крила. Зов је музикалан, треперави звиждук. Живи у шумама, углавном брдским, зими по отворенијим пределима. Дужине је 45-53 cm, распон крила му је 100-121cm.
Patuljasti orao (Hieraaetus pennatus) može imati tri oblika obojenosti, svi s crnim primarnim perima i rubovima krila crnim odozgo i odozdo te kvadratastim neispruganim repom. Svijetli oblik, češći u Europi, ima riđa leđa i prednji dio krila, odozdo je bijel, a potkrilje mu je upadljivo crnobijelo. Riđi oblik, uglavnom na Srednjem istoku, odozdo je riđ, a na potkrilju mu je tamnosmeđa traka. Tamni oblik je izrazito tamnosmeđ sa svijetlim repom. Klizi s pomalo nadolje svinutim, uglastim krilima, jedri ravno isruženh krila. Zov je muzikalan, treperavi zvižduk. Živi u šumama, uglavnom brdskim, zimi po otvorenijim predjelima. Dužine je 45-53 cm, raspon krila mu je 100-121 cm.
Јастреб (Accipter gentilis) с доње је тране сив, често с великом белом мрљом на подрепку; оба пола имају тамне главе и обично белу надочну пругу. Живе у шумовитим пределима. Њена дужина је 48-62 cm, распон крила 135-165 cm.
Jastreb (Accipter gentilis) s donje je trane siv, često s velikom bijelom mrljom na podrepku; oba spola imaju tamne glave i obično bijelu nadočnu prugu. Žive u šumovitim predjelima. Dužina im je 48-62 cm, raspon krila 135-165 cm.
Јастребови (Accipitridae) су породица птица из реда соколова, подреда правих соколова. Ове птице су препознатљиве по комбинацији дугог репа и прилично кратких, широких, заобљених крила. Женке су веће од мужјака. Лет је брз, спретан и одважан, обично лове птице у шуми и шикари. Гнезде се на дрвећу.
Jastrebovi (Accipitridae) su porodica ptica iz reda sokolovki, podreda prave sokolovke. Ove su ptice prepoznatljive po kombinaciji dugog repa i prilično kratkih, širokih, oblih krila. Ženke su veće od mužjaka. Let je brz, spretan i odvažan, obično love ptice u šumi i šikari. Gnijezde se na drveću.
